Vino kao ljubav

Moja ljubav prema vinu… pa nije to bila ljubav na prvi pogled. Ne, ni blizu, što je zapravo vrlo čudno. Okružena boemima, pre svega ljudima velikog srca i dobrog ukusa, mogla sam još od najranijeg detinjstva da se sladim božanskim ukusom sa malenog prsta uronjenog u čašu. Nekako, taj prstić nikada nije završavao u vinskoj čaši, ma da ne to sito znao u čašama i čašicama sa drugim pićima. Čini mi se, ili mi to sadašnjost nameće iskrivljenu sliku prošlosti, da sam prema vinu imala poseban respekt. Ježile su me gomile, praznih flaša na kafanskim stolovima, kvantitet nasuprot kvalitetu. Kao da sam znala da čekam neku zreliju sebe, vinu doraslu.

I tako smo se izbegavali, vino i ja, godinama. Sve u onom čuvenom maniru – idi ti, ja ću te stići…

Što su se godine više brojile, a ja sve više sumnjala u to šta znam o životu,  susret je bio neminovan.

Daleko od fatalnog, bio je tinejdžerski stidljiv i nevin (a takvi smo i mi bili). Jedno daleko venčanje, kod   dragih ali sada na žalost dalekih mi ljudi u zemlji okupanoj Suncem koje miluje grožđe. Divna dvorana, još lepša pratnja na klaviru, i predivne kristalne, vinske čaše. Ubedih se da vredi probati. Titraj svetlosti koja se prelama i boji u krv tamno crveno predivni kristal.  A onda mirisi, čarolija aroma ispunjava mi nozdrve i potpiruje maštu. Rumene mi se obrazi i pre prvog ispijenog gutljaja. Želim da traje što duže ali bojim se da svi u dvorani samo mene posmatraju, neiskusnu i nevinu. Ukus na usnama, rezi na nepcu, pa lagano klizi niz grlo. Nežno i glatko da bi pun ugođaj nastao tek minut kasnije. Već tada sam znala da je naša veza neraskidiva ali i da će zahtevati mnogo truda.

Osloboditi se strahova i predrasuda.

Ne suditi, ne meriti već praštati.

Voleti, naučiti se davati bezuslovno, kao rođenoj deci.

Sazrevati.

Učiti.

Prigriliti i gorčinu kao svoju jer svaka nečemu uči.

Ali i ne prihvatati ništa manje od savršenog, to svakako znači grešiti.

Obojiti život.

Naći u smiraj dana trenutak, samo svoj i posvetiti se pažljivo izabranom ukusu. Resetovati stres, brige, tuge. Naći iznova sebe i gledati svoj odraz u duši. Vremenom, slika i odraz bivaće sve sličniji. Do potpunog pronalaska sebe.

U sad već zrelijim godinama raduje me da i dalje idem putem usložnjavanja i ka sve rafiniranijim ukusima. Da osećam nove note i nijanse boja. Merlot je polako ustupao mesto kombinaciji sa Cabarnet Sauvignon-om. Mladalačke ljubavi se predavale zrelijim i zahtevnijim. Neizostavna gorčina života u duetu sa oštrijim suvim vinima. Neizostavni izleti aroma i predivni, a licemerni Cuvee rouge kome umalo ne žrtvovah trajni izbor. Spas i otkrovenje u delikatnom Cabarnet Franc-u. Nada u specijalne, vešto čuvane edicije.

Vino kao ljubav.

Vino kao strast i katarza.

Vino kao život.

Vino je ljubav i život i smrt u jednom.

 

15170749133919_katarina-pavlovic-salon-aestetica.jpg

dr Katarina Pavlović

specijalista anesteziolog

0 Komentara

Ostavite komentar

Blog


Svuci se, obuci

Svuci se, obuci

Dodju tako neki dani, zvezdano čudno podržani, kada mi uobičajene dnevne stvari strašno oduzimaju energiju. Bolje reći zapitam se...

Detaljnije

Možda nekada i naučimo sa emocijama

Možda nekada i naučimo sa emocijama

Današnji dan baš i nije moj. Dođu ti nekada dani kada ni sam ne znaš da li je to tuđi dan ili si ti neko drugi.

Detaljnije

Orkanski Visovi

Orkanski Visovi

Odbijam da verujem da zaljubljenost nije prva faza ljubavi i da se zaljubljuju samo oni koji precenjuju ljubav. Kao i da je zaljubljenost...

Detaljnije