Saturnov danak i doba filigranskog brušenja ličnosti.

Sitna srča iluzija razbijenih u paramparčad.

Odjednom više nismo pod imperativom ideala.

Ni zahteva.

Upoznajemo i prihvatamo sebe, onakve kakvi smo. Možda.

Odnosno u najboljem slučaju.

Kao najlepši poklon velikog učitelja sa divnim, mnogobrojnim i prelepim prstenovima zvezdane prašine.

I ko o čemu, Kaća u pozne večernje sati o ljubavi.

Saturn je u ljubavi nosilac projekcije strasti.

Kada se desi strastvena ljubav zaljubljeni jedno u drugom idealizovani vide otelotvorenje kvaliteta koje su oduvek želeli da poseduju, ali zbog nemogućnosti iste potisnuli u senku. Na taj način zaljubljeni misle da vraćaju kvalitete koje nikada nisu ni posedovali, a čiju su želju za posedovanjem sakrili u svoju senku.

Onda nastupi veliki i pomalo strašni, ali uvek pravični učitelj Saturn da pokaže narav veze.

On je krivac za raskide, razvode, savršen “zločinac” na kojeg niko ne sumnja. Ili u suprotnom, negirajući lekcije ostajemo radije razočarani, opustošeni, razbijeni, nego da krenemo u potragu sa pitanjem zašto mi se to stalno događa?

I koji je smisao zaljubljivanja?

Nošeni teškim bremenom sadašnjice, ljudi  su prestali da se pitaju, da traže i danas su odnosi, nažalost i na žalost svedeni na površnosti i banalnost.

Čak i oni, na početku, vrlo obećavajući.

Pa stoga, kada strast malo splasne, a život zadaje preko štita malo opalog u borbi napad, ljubavnici se ponašaju čudno i povlače u neke više i manje površne izgovore.

A izgovori su.

U strastvenoj ljubavi očaranost je kod najvećeg broja ljudi prevrtljiva. Lako se pretvori u odbojnost. Ljubavnici u sopstvenoj nesposobnosti, nezrelosti i sebičnosti ostaju zatečeni i beže u opravdanja. Kako nisu imali sreće, kako je partner zapravo kriv, činjenjem ili nečinjenem... Ljubavnik ili oboje shvataju da emociju ili željeni kvalitet zapravo nemaju i to je grubo otrežnjenje. I onda umesto osvešćivanja sopstvenog problema i težnje za prevazilaženjm jednom za svagda, konvertujemo sopstvenu nesposobnost u krivicu partnera. To kao da daje za pravo da se pojedini proglase za pravednike, a život okrivi za nesreću u ljubavi.

Saturn više puta neuspešno pokušava da razbije odbrambeni stav svesti. Svest se brani jer ne želi sebe da vidi kao uzročnika kraja.

I sve čeka oporavak i neki novi Saturnov krug. Ranjena pa zalečena osoba traži opet da bude ranjena. Od idealizovanja novog ljubavnika do preterane razočaranosti.

I nikada nema sredine, i empatije i istinske brige i shvatanja da je nekome zaista stalo. To je znak da se radi o onoj projekciji iz senke.

Kad bi smo barem prihvatili postojanje naših senki i skrivenih neostvarenih emocija i kvaliteta koje uporno tražimo u drugima, mnogo bi toga u odnosima postalo lakše.

Pa bi već iz ove Saturnove lekcije sa diplomom srećno iskoračili, divno izbrušene duše spremne da prvi put slobodno voli, živi, i pusti druge da žive.