Osvane ponekad sasvim čudan i čudesan dan.
Dan koji otpočne tremom, umije katarzičnim suzama nad prošlim danima i godinama, nahrani srećom pobede emocija nad egom i proslavi čašicom slobode.
Nastavlja ulepšavanjem života osmesima slučajnim prolaznicima, a sam na putu povratka u neki drugi, tragični dan.
Dan u kome je mnogo minuta, sati i dana umrlo.
U kome se tiho i teško disalo jer je svaki udah boleo do srži.
A ti diriguješ moje kretanje i upravljaš moje misli dalje od tuge i boli.
Crtaš mi osmeh na lice i zahtevaš da se smejem.
Osećam tvoje prisustvo svuda, skoro pa da ti korak naslutim kad zaplahne me mlaki povetarac dok kružiš oko mene.
Ne ludim, znam, osećam.
Kao da se smejes dok ti biram cveće da te krasi.
"Budalaštine Kaća"
Ne mogu da se ne setim svakog minuta borbe za tebe. Ne, i danas se jasno sećam. Obično ih potisnem da mir ti tamo negde dam. Potisnem do nesećanja.
A ti montiraš smene - mora da se radi.
Dodaješ gas na papučici.
Izdejstvuješ da me čekaju u miru.
Okupiš arlekine da suze mi u smeh danas pretoče.
Onda mi dovedeš drage ljude da veče mi ispune ljubavlju.
I ne samo meni... sigurna sam svima.... koji znaju da oslušnu, osete.
Otvorenog srca dišu.
Nesebično ti mir dajući.
