Orkanski Visovi

„Moje velike nesreće na ovom svetu su bile Hitklifove nesreće a svaku sam osećala od početka, on je moja velika misao u životu. Kada bi sve nestalo a on ostao, ja bih još uvek postojala, a kada bi on bio uništen a svi drugi ostali, svet bi mi postao sasvim tuđ, činilo bi mi se da nisam deo njega. Moja ljubav prema Liptonu je kao lišće u šumi, vreme će je izmeniti, svesna sam toga kao što zima menja drveće. Moja ljubav prema Hitklifu liči na večite stene ispod površine, izvor malo vidljive radosti ali neophodne. Neli, ja sam Hitklif. Uvek, uvek mislim na njega, ne kao na neko zadovoljstvo, jer ni ja nisam uvek zadovoljstvo sama sebi, već kao na svoje sopstveno biće.“

Snova i snova joj se vraćam. Sećam je se iz različitih faza odrastanja i emotivnih faza. Kad god stavim upitnik na ljubav ja se vratim sada već pomalo žutim i iskrzanim stranicama. Uvek u potrazi za ljubavlju. Uvek u želji da naučim da volim. Kao u Orkanskim Visovima. Da kroz duboku i istinsku ljubav ispravim greške iz detinjstva. Da ostvarim ideale i pobedim strahove. Da stvarno upoznam sebe. Da postanem ja.

Na kraju, ljubav je jedino što ima smisla u ovom apsurdnom svetu.

Odbijam da verujem da zaljubljenost nije prva faza ljubavi i da se zaljubljuju samo oni koji precenjuju ljubav. Kao i da je zaljubljenost prva faza razočarenja. Sva ta ustreptalost, blistavost, euforija mora da nosi šansu za ostvarenjem sebe. Kao da se vraćamo na početak svog emotivnog razvoja i da pokušavamo u novom odnosu da ispravimo sve one greške i traume iz najranijeg detinjastva, iz odnosa sa roditeljima. Svest da smo pojedinci a ne jedno sa roditeljima, strah od odbacivanja, strah od neuzvraćenog. Sve ono što je malenim glavicama ostalo nejasno a interpretirale su na samo sebi svojstven način i stvorile pogodan teren za emotivne zavrzlame kasnije.

Zaljubljen čovek zapravo aktivira svoje ideale i pokušava da popravi sve što ih je osujetilo. Te se nesvesno nadamo da će sve neostvarene želje iz detinjstva biti ispunjene pa smo euforični. Stapamo se sa partnerom i očekujemo sklad koji je postojao između majke i deteta. Naravno da nas strasna zaljubljenost može odvesti do ponavljanih trauma a u želji da ih prevaziđemo. Često osobe biraju vrlo slične ali uvek pogrešne partnere.

Ali ja odbijam da verujem da je zaljubljenost loša, pogrešna ili nezrela. Verujem u njen let iznad iluzije i ostvarenje u realnoj ljubavi. Isto tako verujem da je sposobnost za razvoj zrele ljubavi vrlo kompleksna i da se uči čitavog života. Da ne može postojati bez empatije. Da korene nosi iz   tople ljubavi roditeljskog krila Iz razumevanja. Lišena straha od odbacivanja i stidljivosti.

Da  prihvatimo drugog kao zasebnog, da verbalizujemo emocije a onda uz mnogo truda i volje zadržimo zajednicu srodnih duša.

Ja još uvek učim.

A vi, šta kažete?

15170749133919_katarina-pavlovic-salon-aestetica.jpg

dr Katarina Pavlović

specijalista anesteziolog

2 Komentara
  • Vestice jedna ❤Opet sam je progutala proslog vikenda. Iznova i iznova


  • Draga moja Divna tekst! I ja učim! I neću odustati...


Ostavite komentar

Blog


Dan žena

Dan žena

Drage moje sestre, prijateljice, majke i ćerke, rođake, supruge i ljubavnice, da li se na dan žena osećamo važnije, priznatije,...

Detaljnije

Umesto poklona za 8. mart

Umesto poklona za 8. mart

Umesto poklona za 8. mart ova žena poklanja svoje pisanije. Nadate se optimističnom razmišljanju, vedrom ritmu i lako primenjivim...

Detaljnije

Ljubav u vreme Saturna

Ljubav u vreme Saturna

Saturnov danak i doba filigranskog brušenja ličnosti. Sitna srča iluzija razbijenih u paramparčad. Odjednom više...

Detaljnije